Sistem transcendentalnog idealizma F.W.J. Schelling

Name: Sistem transcendentalnog idealizma F.W.J. Schelling
SKU: X144-153
Price: 16 EUR
Availability: InStock
Rating: 5 (100 reviews)

Šifra: X144-153

Dostupnost artikla: Artikl je dostupan

Autor	F.W.J. Schelling
Uvez	Tvrdi s omotom
Izdavač	Naprijed
Godina izdavanja	1965
Stranica	374
Stanje	Rabljeno / Vrlo dobro očuvano 9/10

16,00 €

Dodaj u košaricu

Odabrana opcija trenutno nije dostupna

Rok isporuke: Odmah

Cijena dostave: 2,00 €

Besplatna dostava (Hrvatska) za narudžbe iznad: 53,00 €

Sistem transcendentalnog idealizma F.W.J. Schelling

"Sistem transcendentalnog idealizma" (1800) je ključno delo nemačkog filozofa Fridriha Vilhelma Jozefa Šelinga (F.W.J. Schelling), koje predstavlja jedan od najvažnijih pokušaja unifikacije subjektivnog idealizma sa prirodnom filozofijom, zasnovano na principima transcendentalne filozofije.

Šeling, koji je bio jedan od glavnih predstavnika nemačkog idealizma, razvija ovu filozofiju pod uticajem Kanta i Fihtea, ali na originalan način koji teži prevazilaženju određenih ograničenja u njihovim sistemima. U ovom delu, Šeling se bavi pitanjima svesti, subjektivnosti, slobode, prirode i umetnosti, a njegov pristup može se razumeti kao pokušaj da se reše ključne tenzije između subjekta (svesti) i objekta (spoljnog sveta).

Jedinstvo subjekta i objekta:

Jedna od glavnih ideja u Šelingovoj filozofiji je postizanje jedinstva između subjektivnog duha i objektivne prirode. Dok je kod Kanta transcendentalna svest ta koja daje strukturu empirijskom svetu, Šeling ide dalje u nastojanju da pokaže kako su priroda i duh u suštini izrazi jednog istog apsolutnog principa.
Transcendentalna filozofija i Ja:

Polazeći od Fihteovog koncepta "Ja" kao samosvesnog subjekta koji proizvodi svet objekata kroz svoju aktivnost, Šeling teži da proširi ovo razmišljanje, prikazujući prirodu kao deo iste dinamičke strukture. Priroda nije puki mehanički svet, već ima unutrašnju svrhu i razvoj koji se može razumeti kao proces samospoznaje apsoluta.
Kategorije slobode i nužnosti:

Šeling u svom delu raspravlja o prirodi slobode i njenoj povezanosti sa nužnošću. Dok se Kant bavio time kako sloboda može postojati unutar sveta određenog zakonima prirode, Šeling postavlja slobodu kao osnovni princip svesti i stvaralaštva, koji prevazilazi puku mehaničku nužnost prirodnih zakona.
Uloga umetnosti:

Jedan od najvažnijih delova "Sistem transcendentalnog idealizma" je Šelingova teorija umetnosti. On tvrdi da je umetnost vrhunski izraz jedinstva između subjekta i objekta, slobode i nužnosti. U umetničkom delu duh (subjekt) i priroda (objekt) dolaze u savršenu harmoniju, i umetnost se doživljava kao vrhunac filozofskog sistema.
Razvoj svesti:

Šeling opisuje proces razvoja svesti kroz različite faze, počevši od nižih, nesvesnih oblika (priroda), ka sve višim oblicima svesne refleksije, sve do apsolutne svesti koja je potpuno samospoznata. Ovaj proces je paralelan s razvojem svemira i prirode, u kojem se priroda uzdiže do nivoa duha.
Zaključak:

"Sistem transcendentalnog idealizma" predstavlja sistematski pokušaj da se objasni stvarnost kao proces u kojem subjekt (svest) i objekt (priroda) postaju jedno. Filozofija se razvija kroz različite faze samospoznaje svesti, dok umetnost igra ključnu ulogu u postizanju sinteze između ovih elemenata. Šelingov rad predstavlja ključni most između filozofije prirode i filozofije svesti, te je stoga jedan od najvažnijih doprinosa nemačkom idealizmu.